Најновије

Цар Душан je 1342. годинe законом решио страх од вампира

Словенци су нам украли шљивовицу и погласили је својим брендом, а Румуни вампире  па тако захваљујући Дракули  цео свет мисли да су ова митска бића настала подно Карпата. Међутим, немачки историчар др Петер Марио Кројтер установио је да су земље колевке вампира Србија и Хрватска јер је  цар Душан 1342. године донео указ којим је забранио свештеницима да учествују у ископавању и спаљивању лешева у које се сумњало да устају ноћу. У Хрватској, тачније Далмацији веровало се у кршнике, људе рођене за време јаког невремена који су штитили села од вампира, док се писана документа о вампирима у Румунији појављују много касније.

Етнопсихолог др Бојан Јовановић каже да је позната чоињеница да је реч вампир српског порекла која је порихваћена у свету и да вуче корене из старословенског, али вампири као митска бића постоје у бројним традицијама и културама, не само у нашој. Веровање у постојање вампира, код многих народа, последица је страха од повратка покојника које се објашњава осећајем  кривице да погребни обред није изведен како ваља.

Вештице су у Европи спаљиване у време инквизиције, док се код нас тај обичај задржао до почетка 19. века, тачније до времена Милоша Обреновића који га је искоренио. И Карађорђе је забрањивао спаљивање вештица, али је интимно веровао да понека жена може донети зло. Познато је да је његов зет спалио једну жену у данашњем Краљеву.   

У време великих несрећа сви народи света траже жртвеног јарца за зло које се дешава,  па су тако некада испаштале жене, а у новије време код нас су цех платиле сове.  Пре неколико година мештани Доњег Товарника код Пећинаца побили су јато сова ушара због веровања да ове ноћне птице чудног крика весници смрти.  

Како воденице штите од зла

Зашто воденица у нашој традицији има посебно место и својеврсни је архетип тајанственог, недокучивог, чак застрашујућег, објашњава етнолог др Весна Марјановић.

Има неколико разлога зашто је то тако. Прво, воденице су изван насеља, дакле изван покрштеног места, у неком непознатом, митском простору где не долазимо свакодневно. Вода која хучи са потока звуци које прави на воденичном точку изазивају разне асоцијације и привиђења. Воденице служе за прављење брашна, односно хлеба, дакле доносе  добро, а тамо где је добро увек вреба и зло, као противтежа.

Страхови се, по речима наше саговорнице, обични везују за гранична стања и велике промене јер не знамо шта је иза тога.  Човеку је својствено да се плаши, и због тога тражи себи заштиту, некада је то амајлија, приношење жртве, или нека забрана, да се нешто не сме радити. Рецимо за неки празник се не сме плести, прати рубље, купати у реци на Преображење...Страхови се појачавају кад се добије дете у породици да га неко не урекне. И данас чак и у околини Београда жене изгвоварају бајалице којима наводно лече колике, или штите црвеним концем.  

И медији јављају о разним несрећама тако да човек свако јутро креће у живот са негативном енергијом. Зато не може да се опусти ако нема неки свој заштитни механизам.

ПОКОЉ НА РЕЦИ ВОЛЧЈИ: Артиљерија уништава украјинска појачања - Руси напредују у Волчанску

Извор: Политика Магазин

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА