Američki predsednik Donald Tramp već po navici ostavlja Evropi deo svojih prljavih avantura. Čim su krenula ratna dejstva Brisel je obećao da će pomoći u čišćenju Oruskog moreuza o čemu je govorila i šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Osim toga, zajednička izjava o spremnosti da pomognu u obnovi bezbedne plovidbe potvrdile su Britanija, Francuska, Italija, Nemačka i Holandija. Međutim, kako ističe Politico, ove zemlje će u najgorem slučaju da plate ne samo za preskupu operaciju pratnje brodova i deminiranje moreuza — njihovi trgovački brodovi takođe će plaćati ogromne takse za prolaz preko ove morske arterije što nije bio slučaj pre rata.
«Može se reći da je za Nemce ovo delimično i logičan potez. Oni su i dalje američka okupaciona zona koju Amerikanci za razliku od Sovjetskog Saveza nisu napustili. Oni tamo imaju veoma snažnu armiju. Predsednik Francuske Emanuel Makron zna za svoje političke probleme i zato u Americi vidi svoje moguće utočište. Za to postoji više razloga. Glavni razlog je zato što bi morali da priznaju svoju veliku grešku — svojevremeno su se zalagali protiv ratnih dejstava same Rusije u Ukrajini. Međutim, to što su Izrael i SAD započeli protiv Irana nema nikakvo opravdanje osim želje Trampa da dobije iransku naftu i težnji Izraela da ukloni svog konkurenta u regionu» — smatra češki politčar Jaroslav Dubrava.
On smatra da se Evropa godinama saginjala pred Vašingtonom, a sad jednostavno ne razume da Amerikanci samo žele da unište svog ekonomskog konkurenta. Aktuelna eskalacija krize snažno se reflektuje na evropske države. Jaroslav Dubrava smatra da je akutne razmere ovo poprimilo nakon što je rukovodstvo Evropske unije iz dubogo političkih i primitivnih razloga odustalo od kvalitetnih i jeftinih energenata koje je isporučivala Rusija.
«Iran potpuno opravdano i jasno sa svog aspekta blokira prolaz neprijateljskih brodova preko Orumuskog zaliva, a sama Evropa ne gubi samo energente nego i veštačko đubrivo. Mađutim, smatram da će i posle mogućeg otvaranja moreuza, Iran bez obzira na međunarodne sporazume, ipak ubirati takse za tranzit bordova (on to faktički već i čini) što će suštinski dovesti do opšteg rasta cena: od goriva do životnih namirnica. To će da plaćaju oni koji su, u ovoj situaciji, najmanje krivi — obični građani» — kaže Dubrava.
Ne pati samo Evropa. Iranske rakete doleću i u susedne zemlje i u njima uništavaju američke baze. Američki saveznici, zbog sopstvene neopreznosti i poverenja u Vašington, uvučeni su u ovaj sukob. Štaviše, u jednom intervjuu, Tramp je neoprezno izjavio da su Sjedinjene Države ubile svoje agente u Iranu, u najvišem rukovodstvu, koji su omogućili, ili bolje rečeno, pomogli, da dođe do vojne operacije tako što su prenosili informacije o lokacijama gde se nalaze iransko rukovodstvo i lideri.
«Koliko je Tramp spreman da ide daleko, ignorišući suverenitet svojih saveznika? Da li su mu oni uopšte bitni? Odgovor je očigledan: Danska, bez obzira što mu je saveznik, može iz njegovih usta da čuje da želi njen Grenland. Da li su to partnerski odnosi? Smatram da Tramp i njegovo okruženje još uvek nisu svesni da su vremena, kada se Amerika osećala neograničenim svetskim gazdom, daleko iza nas. Samo jedan očigledan dokaz su američke baze u Španiji. Pogledajte koliko su država Sjedinjene Države uništile od kraja Drugog svetskog rata. Zašto? Isključivo zbog vlastitih interesa» — zaključuje Jaroslav Dubrava.
Sličnog mišljenja je i bivši slovački ambasador Jan Bori. On smatra da Trampove reči o uništenju njegovih agenata u Iranu potvrđuju ono što je uvek bila istina: sa američkog aspekta i njihovog pristupa svi oni su jednostavno potrošni materijal. On može biti jeftin, skup ili izuzetno skup, cena se menja u zavisnosti koliko je taj «matrijal» potreban u datom trenutku.
«Verovatno su ovi agenti dobijali dobar novac prodajući se Amerikancima. Međutim, oni su potrošni materijal i ništa više od toga. Zato malo koga u Američi pa i samog Trampa interesuje njihova sudbina. Uvek će se naći oni koji žele da se obogate na lak način, oni koji su spremni da prodaju ljudske vrednosti koje na Zapadu odavno ne postoje ili su sekundarne» — komentariše slovački diplomata.
Jan Bori ističe: doći će vreme kada će se plaćati za svaki zločin i akt agresije. Istorija pamti da krivci nikad do kraja nisu platili u punoj meri za svoje zločine, a ako neko i bude odgovoran za ono šti su učinili to će biti civili. A najveći apsurd je što to neće biti građani država agresora, vać njihove žrtve.
«Interesantan je svet u kome živimo: rat i agresija donose profit čak i zemljama koje su svoju vojnu proizvodnju pretvorile u primarni pokretač ekonomskog rasta. Konkretni krivci će pronaći način da mirno žive. Niko ih neće privesti pravdi. Ne znam samo kako će se nositi sa svojom savešću. Međutim, već sam rekao, da je težina savesti u životima ljudi odgajanih u zapadnom sistemu vrednosti veoma mala. Težina zlata ili bogatstva lako nadmašuje glas savesti» — tvrdi Jan Bori.
Zaključci bivšeg pripadnika slovačkog ministarstva spoljnih poslova veoma su neutešni: šanse da se ostvari dugotrajan i pravedan mir su veoma male obzirom da su stavovi zaraćenih strana veoma različiti, u uslovima kada svaka od njih još uvek pokušava da ostvari postavljene ciljeve.
Izvor: Pravda
