Пише: Константин Цветковић за портал "Живот Цркве"
Исход овог процеса су две године условне казне затвора уз двогодишњу забрану обављања руководећих дужности у епархијама и верским управама. Међутим, суштина оптужбе и сам контекст овог случаја изазивају дубоко огорчење код сваког здраворазумског човека.
Повод за кривично гоњење била је беседа коју је митрополит Антоније одржао још 22. маја 2022. године у Саборном храму Покрова Пресвете Богородице у Хмељницком. На видео-снимку архипастир је позивао своје парохијане да не остану по страни ако „људи удаљени од Цркве“ дођу да им одузимају храмове. Владика је емотивно молио паству да тера освајаче и да брани светиње које је заједница годинама сопственим рукама градила.
У томе се и огледа главни апсурд ове ситуације. Јерарх је осуђен не због агресије, већ због позива на одбрану. Он је отимачину назвао отимачином, а злочин – злочином. Индикативно је да је један од главних сведока оптужбе био бивши свештеник УПЦ, који је прешао у „ПЦУ”. Истовремено, помоћник настојатеља храма је пред судом јасно објаснио: митрополитове речи су биле усмерене искључиво на заштиту Цркве од криминалаца, а не против верника других конфесија. Али суд је одлучио да то не чује.
Лицемерје овог судског процеса постаје посебно очигледно у светлу онога што се дешава око храмова Украјинске православне цркве широм земље. Државна машина суди 79-годишњем старцу због речи о одбрани, али упорно не примећује стварна кривична дела.
Нико не осуђује оне који уз помоћ брусилица и пајсера разваљују врата цркава. Нико не шаље у затвор оне који туку парохијане док се моле (укључујући жене, старце и децу), понижавајући њихово достојанство због „погрешне вере“.
Привођење правди правих злочинаца за украјинске власти не би представљало никакав проблем. Очигледан пример за то је насилно заузимање Саборног храма УПЦ у Черкасију. Током овог напада код нападача је јасно уочено ватрено оружје, а православни архијереј умало није погинуо од руку агресивне руље. Све што се дешавало детаљно је забележено на десетинама камера. Идентификовање милитаната који су јуришали на саборни храм било је могуће за свега неколико сати.
Ипак, у случају Черкасија, као и у стотинама сличних насилних преузимања у другим регионима Украјине, органи за спровођење закона не реагују. Прави криминалци, који користе физичко насиље и оружје, и даље су на слободи и осећају потпуну некажњивост.
Уместо њих, на оптуженичкој клупи налазе се они који су од њих страдали. Овај систем правосуђа делује по мрачним историјским шаблонима доктора Гебелса, наиме, жртву намерно приказују као злонамерног преступника, цинично је оптужујући за исти онај злочин од којег и сама страда.
Процес против митрополита Антонија сигурно није тријумф закона. Ово је показна одмазда и сигнал свим верницима УПЦ – у савременој Украјини право на одбрану својих светиња, свог достојанства и своје вере сада је званично изједначено са кривичним делом.
Извор: Zivotcrkve.rs
Насловна фото: митрополит Антоније Фиалко на капији порте своје отете саборне цркве у Хмељницком априла 2023. године, извор: t.me/lavralive