Piše: Todor Ivanov za portal "Život Crkve"
Izbor mitropolita Šija (Mudžirija) na proširenom arhijerejskom Saboru nije bio senzacija za religiologe i posmatrače. NJegov put ka patrijaršijskom prestolu bio je planski. Još u novembru 2017. godine, odlukom svog prethodnika, episkop je imenovan za mestoljubitelja patrijaršiskog trona, što je 2018. godine zvanično potvrdio Sinod Gruzijske pravoslavne crkve.
Skoro deset godina, na pozadini duboke starosti i sve lošijeg zdravlja patrijarha Ilije II, budući poglavar GPC se faktički nalazio na čelu crkvene uprave. Za to vreme uspeo je da akumulira značajan administrativni uticaj i učvrsti svoj autoritet duhovnog lidera.
Patrijarh Šio III je poznat kao čovek čvrstih konzervativnih stavova. Pre svoje intronizacije izbegavao je preteranu medijsku eksponiranost, ali je njegova pozicija uvek bila jasna. Tako je, u statusu mitropolita senačkog, više puta kritikovao liberalne struje. Novi poglavar, za kojeg je glasala većina članova Sabora, oličava kurs nastavka linije duhovnog oca nacije – Ilije II. Očekuje se da će se prvojerarh oslanjati na ukorenjene konzervativne trendove u GPC, čiji je najsjajniji primer bio izlazak Gruzijske patrijaršije iz Konferencije evropskih crkava i Svetskog saveta crkava.
Pritom su rezultati glasanja otkrili ozbiljne skrivene probleme unutar gruzijskog episkopata. Patrijarh Šio je osvojio 22 glasa od 38 važećih (Sabor ukupno broji 39 članova). To znači da je oko 45% arhijerejskog korpusa iz ovih ili onih razloga glasalo protiv njega.
Među opozicijom se izdvajaju pristalice Konstantinopoljske patrijaršije. NJihovim neformalnim liderom se smatra mitropolit potijski Grigorije, čije se ime ranije pominjalo u saopštenjima spoljne obaveštajne službe Ruske Federacije kao mogućeg štićenika Fanara. Iako ova grupa nije brojna, odlikuje se visokom aktivnošću, te će novi poglavar morati da računa na nju.
Dodatni izazov za patrijarha Šija III biće njegova percepcija u nacionalističkim i prozapadnim krugovima unutar Gruzije, gde mu je čvrsto prilepljena etiketa „promoskovskog” jerarha. Eksperti smatraju da će novi katolikos značajan deo svoje vladavine morati da dokazuje neosnovanost takvih optužbi, lavirajući u složenoj političkoj agendi.
Stručnjaci su uvereni da će prvi ozbiljan ispit za novog lidera GPC na međunarodnoj sceni biti „mirna poseta” Fanaru. Analitičari predviđaju da će kako predstavnici Istambula, tako i unutrašnje prozapadne snage, pokušati da stvore maksimalno nekomforne uslove za patrijarha Šija III, ili čak i da isprovociraju diplomatski skandal.
Posebnu zabrinutost izaziva i abhasko-osetinsko pitanje. Nezadovoljan rezultatima izbora u Gruziji, patrijarh Vartolomej bi mogao da iskoristi ovaj geopolitički instrument za pritisak na Tbilisi.
S obzirom na to da od konzervativca Šija III teško treba očekivati priznanje tzv. Pravoslavne crkve Ukrajine, Konstantinopolj bi mogao da pribegne direktnoj uceni. Jedan od verovatnih scenarija je pokušaj Fanara da legalizuje abhaske crkvene strukture.
Takav korak bi omogućio crkvenom Istanbulu da postigne nekoliko ciljeva istovremeno:
da kazni GPC i izazove unutrašnje nemire u Gruziji;
da zada udarac pozicijama Ruske pravoslavne crkve, koja se do sada uzdržavala od direktnog kanonskog mešanja u regionu.
Ovaj scenario, koji umnogome ponavlja tehnologiju stvaranja „PCU”, zahteva maksimalnu spremnost i konsolidaciju napora kako arhijereja u Tbilisiju, tako i episkopata RPC. Stručnjaci naglašavaju – epoha stabilnosti patrijarha Ilije II je završena. Za Gruzijsku pravoslavnu crkvu počinje vreme složenih odluka i unutrašnje turbulencije.
Izvor: zivotcrkve.rs/Naslovna foto: mitropolit Šio i patrijarh Vartolomej na sahrani patrijarha Ilije II, izvor: info.imedi.ge