На оптуженичкој клупи заједно са Николом Селаковићем налазе се и директори Републичког и Градског завода за заштиту споменика културе Горан Васић и Александар Ивановић, као и секретарка у Министарству културе Славица Јелача.
Селаковић је на почетку негирао кривицу, тврдећи да овај поступак уопште не треба да се води.
"Оно што је важно када говоримо о овом поступку, јесте да је реч о такозваном политички мотивисаном поступку. Прво, оптужни предлог није заснован на ваљаним доказима и одликује га пристрасно деловање Јавног тужилаштва за организовани криминал. Овај процес не доводи у питање одговорност појединаца, него доводи у питање темеље правне државе. Нема утврђене штете, а ни користи у овом процесу. Овакван поступак не би смео да се води. Јавно тужилаштво за организовани криминал ствара амбијент у којем није дозвољена истина. Прави циљ овог поступка је срозавање највиших органа државне власти. Други циљ је унутрашња институционална нестабилност, а трећи је спровођење промене вршилаца политичких функција без регуларних избора", рекао је Селаковић.
Потом је, у свом маниру, износио оптужбе на рачун рада Јавног тужилаштва за организовани криминал, као и независних медија.
"У питању је сарадња Јавног тужилаштва за организовани криминал и опозиционих медијских кућа, па је стога против мене лично, у периоду од неколико месеци, написано чак 1.538 негативних текстова о мени", навео је он.
Потом је изнео оптужбе на рачун тужиоца Радета Бајића, тврдећи да је учествовао у протестима, а такође и испитивао његове сараднике, оптужене Васића, Јелачу и Ивановића.
"Овај процес обележила је сарадња Јавног тужилаштва за организовани криминал са парламентарном и ванпарламентарном опозицијом, па је тако вештачење телекомуникација и сведочење сведока изношено у јавност и достављано. Ту је и улога тужилачког сарадника Радета Бајића, који је предузимао највећи број радњи у овом предмету у смислу саслушавања сведока и окривљених. Присутни је у једном дугом периоду редовно присуствовао на скуповима и демонстрацијама. На једном од њих је чак одржао и политички говор", тврдио је Селаковић у одбрани.
Потом је рекао да је у Генералштабу видео "прилику за Србију".
"Када је реч о суштини овога предмета, што могу да кажем чисте савести, а по питању рушевина зграде Генералштаба, у њима сам видео шансу за државу и грађане. Нисмо имали корист. Корист је имала само Србија и њени грађани, али се то није остварило због политичког деловања одређених актера. Захваљујући поступку којим се бавим готово свакодневно, пролазио сам поред рушевина Генералштаба и сваки пут кад сам пролазио, обузео ме је осећај страха да се не обруше и да неко не буде повређен, не дај Боже убијен. Када сам постао министар, дошао сам у увид и појединих студија које су доказале реалну опасност од урушавања и приступио сам томе да све законски одрадимо у овом предмету, иако је регулатива штура и неразумљива, када је реч о укидању статуса културног добра, па чак и не постојећа", рекао је он.
Потом је говорио о поступку.
"Сам поступак је инициран анонимном кривичном пријавом, за коју знамо да се, у 99 одсто случајева, пријаве оваквог типа предузимају искључиво када је реч о угрожености безбедности, као што су пријаве бомбама и терористичким нападима. Нема анонимних кривичних пријава, него је реч о пријави коју су поднела лица која су позната Јавном тужилаштву за организовани криминал, а која су у овом случају позвана као сведоци. Реч је о Дубравки Ђукановић, професорки универзитета и особи која је од 2021. до 2024. године вршила функцију директора за заштиту културних добара, и њене заменице. Њена заменица је Весна Радоњић-Живков, бивша супруга министра у једној Влади, једног штеточинског режима који је уништио ову државу", рекао је Селаковић, износећи оптужбе, а затим додао:
"Госпођа је постала позната јавности по томе што је поднела своју оставку и оптужила председника Србије Александра Вучића и министра Синишу Малог да су на њу вршили притисак".
Након напада на Ђукановић, Селаковић је говорио о тужиоцу Младену Ненадићу, говоривши о разговору који су, како он тврди, имали у кабинету министра о протесту у Нишу, наводно 25.5.2025. године.
"За мене лично, постоје доказе да је реч о политичкој позадини. Један такав догађај се одиграо 25. марта 2025. године, од 14:30 до 15:50, у кабинету МУП-а. Тада је тужилац Младен Ненадић, који тада није гостовао на политичким говорима, дошао у мој кабинет, запалио цигарету, што није обичај у мом кабинету, и затражио коју ракију да попије. Водио је разговор са мном, док су у другом делу зграде били припадници УКП-а за борбу против организованог криминала. Тада је Ненадић са мном разговарао и у негативном контексту говорио о председнику Републике Србије. Током тог разговора, изложио сам тужиоцу примедбе на поступање појединих припадника полиције, посебно у према женама. Он ми је указао да је реч о полицији коју он уцењује својим информацијама, а доказе за ове тврдње имам у поруци коју ми је рекао да је имао у рукама. Тужилаштво за организовани криминал представља банду, и ми причамо о институционалним притисцима. У претходном периоду, опозиција је покушава да уруши власт у држави уз помоћ страних фактора. Е реч је о таквој банди", рекао је он.
Подсетимо, министар културе Никола Селаковић оптужен је у афери "Генералштаб" као један од кључних људи у поступку незаконитог скидања заштите поменутим зградама, иако законски услови за такву одлуку нису постојали.
Према оптужном предлогу, Селаковић је свесно, као министар културе, координисао и потписивао одлуке које су, мимо закона, водиле ка скидању заштите са зграда Генералштаба у Београду.
Мапу новог напредовања Руса код Волчанска погледајте ОВДЕ.
Извор: Нова
