Како пише Блумбер, кабинет Петера Мађара покушава да одигра изузетно компликовану партију: да задржи приступ јефтиној руској енергији, али истовремено и да одмрзне милијарде евра из европских фондова без којих мађарска економија тешко може да функционише стабилно у наредном периоду.
У Будимпешти сматрају да потпуно одрицање од руских енергената није реално ни економски ни географски одрживо. Нова власт зато покушава да представи своју стратегију као “диверзификацију”, али не и потпуни прекид сарадње са Москвом.
Тај приступ директно удара у планове Европске уније, која жели да до новембра 2027. потпуно забрани увоз руског гаса, док ембарго на руску нафту већ постоји, уз одређене изузетке за поједине чланице.
Мађарска тренутно користи управо те изузетке. Заједно са Словачком остала је међу ретким државама ЕУ које и даље добијају значајне количине руске нафте. Кључну улогу у томе имају постојећи енергетски правци попут нафтовода Дружба и гасовода Турски ток, које Будимпешта не жели да угаси.
Будући министар економије и енергетике Иштван Капитањ, некадашњи менаџер компаније Шел, отворено је поручио да Мађарска мора користити постојеће нафтоводе и куповати енергију из најјефтинијих и најпоузданијих извора.
Према његовим речима, државна компанија МОЛ наставиће увоз руских енергената и у наредном периоду.
Такве поруке већ изазивају забринутост у делу европских политичких кругова, јер долазе у тренутку када Брисел покушава да додатно појача заједничку енергетску стратегију према Русији. Како наводи Блумберг, управо због тога расте могућност новог политичког судара између Будимпеште и институција ЕУ.
Ипак, паралелно са тим енергетским плановима, Петер Мађар води веома интензивне разговоре са Бриселом око деблокаде европских средстава која су Мађарској замрзнута још током власти Виктора Орбана. Реч је о огромном новцу — у различитим проценама помиње се између 17 и 20 милијарди евра.
Та средства блокирана су због спорова око владавине права, корупције и стања институција у Мађарској. Нова власт сада покушава да покаже спремност на реформе како би тај новац био ослобођен што пре. Према писању Блумберга, управо на том пољу преговори са Бриселом напредују много брже него што су многи очекивали.
Петер Мађар је изјавио да би политички договор могао бити постигнут већ крајем маја, одмах након његове званичне инаугурације 9. маја. Посебну пажњу изазвао је његов састанак са председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен, који је, према наводима мађарске стране, протекао “изузетно конструктивно”.
Брисел је наводно спреман да подржи реформски курс нове мађарске владе, али уз јасне услове. Мађарска мора да испуни укупно 27 такозваних “супер-међаша”, међу којима су реформа правосуђа, јачање антикорупцијских механизама и заштита академских слобода.
Ситуација додатно добија на тежини због чињенице да део новца може бити изгубљен заувек уколико договор не буде постигнут до краја августа 2026. године. Реч је о приближно 10 милијарди евра из европског фонда за опоравак након пандемије.
Управо зато Будимпешта сада покушава да води двоструку политику — са једне стране приближавање Бриселу због финансијске стабилности, а са друге задржавање енергетских веза са Русијом због економских интереса и нижих трошкова енергената.
Како пише Блумбер, тај баланс могао би врло брзо постати неодржив, посебно уколико ЕУ додатно пооштри притисак на чланице које настављају енергетску сарадњу са Москвом.
У Бриселу се све чешће може чути став да заједничка енергетска политика мора бити јединствена, док у Будимпешти одговарају да економија и географска реалност не могу бити игнорисани.
Управо ту се отвара простор за нови велики политички сукоб унутар саме Европске уније — и то у тренутку када ЕУ већ пролази кроз озбиљне поделе око економије, енергије и будуће спољне политике.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) May 11, 2026
Извор: webtribune.rs
