“Pre dva meseca ministar zdravlja doktor Lonačar je izašao pred javnost i rekao da će ‘inspekcije sve utvrditi”. Da li ga je premijer i doktor Macut ućutkao? Danas, dva meseca kasnije, građani Srbije nemaju ni odgovore ni odgovornost doktora smrti imaju samo tišinu“, izjavio je Đurđev.
On je podsetio da su u kratkom vremenskom periodu u Čačku ubijena četvorogodišnja devojčica i muškarac od 38 godina nakon operacije krajnika, što je izazvalo šok i proteste javnosti. Đurđev je poručio da je vreme za konkretne odgovore.
„Dva meseca je dovoljno da se utvrde činjenice. Ako ih nema onda je problem mnogo veći nego što nam govore. Srbija mora da zna istinu. I mora da zna koji su doktori smrti koji ubijaju Srbe. Sve drugo je prikrivanje ubistva“, zaključio je Đurđev.
On je naglasio da postoji element koji povezuje ove slučajeve i koji zahteva hitno i javno objašnjenje.
„Ono što je posebno uznemirujuće jeste činjenica da su u oba slučaja pacijenti bili pod opštom anestezijom, i da se kao jedina zajednička tačka pojavljuje anestetik koji je uvezla ista firma. To više nije slučajnost to je pitanje za državu“, istakao je on.
Đurđev je zatražio da se javnosti hitno saopšte sve činjenice u vezi sa poreklom, kontrolom i upotrebom tog anestetika „Ko je odobrio uvoz te anestezije? Da li je prošla sve kontrole? Da li je bilo prijavljenih neželjenih reakcija? I zašto posle dva meseca niko iz nadležnih institucija nije izašao sa jasnim odgovorima?“, upitao je on. On je dodao da se ovakvi slučajevi ne smeju relativizovati. „Kada imate dve smrti nakon rutinskih operacija, a jedina zajednička tačka je medicinsko sredstvo ili lek, onda je obaveza države da odmah reaguje, obustavi upotrebu i obavesti javnost. Sve drugo je neodgovornost“ ili prikrivanje ubistva Srba, naglasio je Đurđev. „
Ako se ispostavi da postoji bilo kakva veza između te anestezije i smrtnih ishoda, onda ne govorimo o propustu već o ozbiljnom sistemu namernog ubijanja Srba u bolnicama.
„Prema dostupnim podacima, u Srbiji desetine hiljada pacijenata čeka na operacije i dijagnostičke procedure. Za ugradnju kuka i kolena čeka se i do godinu dana, za kardiološke intervencije mesecima, dok se na magnetnu rezonancu u pojedinim zdravstvenim ustanovama čeka i preko šest meseci. Za to vreme, bolesti napreduju, a ljudi gube šansu za blagovremeno lečenje“, izjavio je Đurđev.
On je naglasio da su posebno ugroženi onkološki pacijenti i hronični bolesnici, gde vreme ima presudnu ulogu.
„Kod karcinoma svaki dan znači razliku između života i smrti. A u Srbiji pacijenti čekaju na dijagnostiku, terapije i odobrenja. Dok se u drugim zemljama terapija započinje u roku od nekoliko dana, kod nas se čeka nedeljama, pa i mesecima“, naglasio je on.
Đurđev je ukazao da problem nije samo u obimu lista čekanja, već u načinu na koji sistem funkcioniše iznutra.
„Prema saznanjima ljudi iz zdravstvenog sistema, liste čekanja nisu uvek realan prikaz stanja. Postoje ‘skrivene liste’ i prioriteti koji nemaju veze sa medicinom. Pacijenti se pomeraju unazad, dok ‘preporuke’, pozivi i intervencije odlučuju ko ide napred“, istakao je on.
On je dodao da postoje kapaciteti koji se ne koriste, dok pacijenti istovremeno čekaju.
„Izvori iz zdravstva ukazuju da u mnogim ustanovama postoje aparati i uslovi koji ne rade punim kapacitetom, dok se pacijenti šalju da čekaju mesecima. Razlog nije uvek nedostatak opreme već sistem koji ne funkcioniše ili namerno ne funkcioniše“, naglasio je Đurđev.
Prema njegovim rečima, u Srbiji je stvoren paralelni sistem lečenja.
„Isti ti pregledi koji se u državnom sistemu čekaju mesecima, u privatnim klinikama mogu da se obave za 24 do 72 sata ako imate novac. To znači da u Srbiji više ne postoji jednakost u lečenju, već da život ima cenu“, izjavio je on.
Đurđev je posebno ukazao na problem odlučivanja o terapijama i nabavkama.
„Prema informacijama koje dobijamo, odluke o tome koji lekovi će biti dostupni često nemaju veze samo sa medicinom, već i sa interesima dobavljača i farmaceutskih lobija. To objašnjava zašto neke terapije brzo ulaze u sistem, a druge godinama čekaju, iako pacijenti nemaju vremena da čekaju“, naglasio je on.
On je dodao da najveći teret ovakvog sistema nose lekari i medicinsko osoblje.
„Lekari u Srbiji rade u teškim uslovima, pod ogromnim pritiskom i sa ograničenim resursima, i svakodnevno spasavaju živote. Oni nisu problem. Problem su oni koji upravljaju sistemom, donose odluke iz zatvorenih krugova i nikada ne snose odgovornost za posledice“, rekao je Đurđev.
Prema njegovim rečima, ključno pitanje je odgovornost.
„Postavlja se pitanje ko odlučuje ko će dobiti terapiju na vreme, a ko će ostati na listi čekanja. Ko snosi odgovornost za izgubljene živote? I zašto građani Srbije nemaju uvid u to kako se donose ključne odluke u zdravstvenom sistemu?“, upitao je on.
Đurđev je naglasio da se pravi razmeri problema prikrivaju.
„Kada vam ljudi iznutra kažu da sistem ‘pukne’ svaki dan, a da se to prikriva statistikom i formalnim izveštajima, onda je jasno da više ne govorimo o pojedinačnim propustima, već o sistemu koji proizvodi posledice po živote građana“, izjavio je on.
„Ovo više nije pitanje statistike – ovo su ljudski životi. Svaka lista čekanja krije ime, porodicu i sudbinu. Država koja to ignoriše, gubi pravo da se naziva odgovornom“, zaključio je Đurđev.
Bivši potpredsednik “Mi Snaga naroda” tvrdi da se Nestorović sastaje sa Vučićem i da je video snimke susreta, više o tome pogledajte OVDE.
Izvor: Pravda
