ČUDO U BEOGRADU

U Beograd, grad koji je Sveti Stefan Visoki posvetio Majci Božjoj, pred Spasovdan, slavu grada, stigao je iz Vatopeda Pojas Bogorodičnin, koji je svojevremeno Sveti knez Lazar podario Vatopedu. Ovo je veliko i divno čudo, koje nas priziva na molitvu i pokajanje.

Čudo nije nešto sporedno, izuzetno ili suprotno stvarnosti, već znak stalnog Božijeg dejstva u svetu. Čuda su dela Boga i NJegovih svetih koja se ne mogu svesti na ljudsku logiku. Bog neprestano dela, promišlja, održava i čuva tvorevinu svojim netvarnim energijama. Zato je čovekov život već smešten u čudo – živimo u neprekidnom čudu. To znači da ono što ljudi obično nazivaju prirodnim poretkom nije zatvoren mehanizam odvojen od Boga, nego stalno ispoljavanje Božije promisliteljske energije u stvorenom svetu.

O SLAVI BOGOMAJČINOJ

Čudo nije spoljašnja intervencija Gospodnja, nego je čudo posledica dejstva Božije blagodati u tvorevini. Samo Bog, po svojoj prirodi, ima moć da čini čuda; svetitelji čudotvore blagodaću koju primaju od NJega. Isto važi i za Presvetu Bogorodicu: ona ne deluje kao samostalni izvor moći, nego kao ona kroz koju se ljudima daruju duhovni darovi. NJoj u Božanskom poretku sveta pripada mesto „časnije od Heruvima i neuporedivo slavnije od Serafima“.

Zašto je Majka Božja toliko uzvišena? Bogorodica je, kako kaže Sveti Nikodim Agiorit, „pozajmila“ telo Sinu Božijem, jer je Logos uzeo ljudsku prirodu od njene prečiste ploti i krvi. Zbog toga je Sin na izvestan način u večnom dugu prema svojoj Majci: On je i proslavlja i prima njene molitve. Sva njena čuda i utehe su plod Bogorodičinog materinskog zastupništva pred Bogom.

MANASTIRSKI ZAPISI

Mnogobrojna čuda Bogomajčinog pojasa, koja je objavio manastir Vatoped ( a kod nas prevelo Versko dobrotvorno starateljstvo Mitropolije beogradsko – karlovačke ) jesu svedočanstva ljudi koji su pisali vatopedskom manastiru nakon što su primili pomoć. Manastir je čuvao pisma sa imenima, adresama, a ponekad i telefonima svedoka. Čudo nije važno samo zato što neko ozdravi, nego zato što otkriva Boga. Najveća stvar u čudu nije samo fizičko isceljenje, nego javljanje slave Božije.

Čudo nije krajnji cilj, nego početak pokajanja. Mnogi koji su primili pomoć nisu bili duboko povezani sa Crkvom. Posle doživljenog dobročinstva, oni su shvatali svoje duhovno siromaštvo, plakali i vraćali se životu pokajanja. Sveti Pojas je sredstvo kroz koje čovek biva vraćen Bogu. Zato kod svih pravoslavnih postoji najdublje osećanje Bogorodice kao Majke siročadi, ožalošćenih, bolesnih, grešnika i svih koji nose krst stradanja.

UČENJE CRKVE O SVETIM PREDMETIMA

Kakvo je učenje Crkve o svetim moštima i sveštenim predmetima? Crkva poštuje ostatke tela svetih, ali i predmete koji su im pripadali, jer u njima nastavlja da deluje blagodat Svetoga Duha. Časni Pojas Presvete Bogorodice je jedinstvena sačuvana relikvija iz njenog zemaljskog života i najveća svetinja Vatopedskog manastira. Da bi se objasnilo zašto materijalni predmet može biti nosilac blagodati, treba se setiti više biblijskih primera: to su, između ostalih, Mojsijev žezal, Ilijin plašt, dodir Hristove haljine, senka apostola Petra, ubrusi i pojasevi apostola Pavla.

Posebno je važan primer žene koja je bolovala od krvotočenja i koja se iscelila dodirnuvši Hristovu odeću. Taj primer služi kao novozavetni obrazac za razumevanje svetih predmeta: blagodat ne deluje zato što je materija sama po sebi magijska, nego zato što je osveštana prisustvom Boga ili Božijih svetih. Isto se odnosi na apostolske predmete, verige apostola Petra, odeću mučenika i kovčege sa moštima.

PREDUSLOVI ČUDA

Iz te logike proizlazi posebno mesto Svetog Pojasa. On je opasivao utrobu Bogorodice dok je nosila Hrista, pa je stekao blagodat isceljenja. Manastir Vatoped ima drevnu praksu da poklonicima daje male pojaseve blagoslovene na Svetom Pojasu. Od njega su dve najčešće vrste čuda: pomoć bezdetnim supružnicima i isceljenja od teških bolesti, uključujući rak i druge neizlečive bolesti. Ali za čudo nisu dovoljni spoljašnji dodir ili formalna upotreba svetinje. Potrebni su pokajanje, čista ispovest, vrlinski život i živa vera.

Zato treba reći reč o preduslovima čuda. Prvi preduslov je duhovna čistota, jer se Božija blagodat ne zadržava u duši ispunjenoj strastima i porocima. Ako postoji duhovno breme, čovek treba da se očisti pokajanjem i ispovešću. Drugi preduslov je vera, ali ne vera samo na rečima, nego vera koja se vidi u životu. Treba pamtiti misao Svetog Jovana Damaskina da onaj koji dolazi sa verom mnogo prima, dok onaj koji sumnja ne prima ništa. Vera mora biti potpuna, postojana i bez dvoumljenja. Tek kada se takva vera susretne sa Božijom blagodaću, proplamsa iskra čuda.

SVETO PREDANJE

Prema predanju, Pojas je sama Bogorodica načinila od kamilje dlake i, posle svog Uspenja, pri Vaznesenju na nebo, predala apostolu Tomi. Čuvanje Pojasa preuzele su dve pobožne žene iz Jerusalima, a zatim je iz pokolenja u pokolenje predavan devojci iz iste porodice. U vreme cara Arkadija Pojas je prenet u Konstantinopolj i položen u svečani kovčeg, da štiti prestonicu i njene žitelje od neprijatelja, nesreća i demonskih napada.

Kroz vizantijsku istoriju Pojas se više puta prenosio, čuvao i proslavljao. Carica Pulherija podigla je hram u koji je položen Pojas. Kasnije je svetinja bila u Zili u Kapadokiji, pa ponovo u Konstantinopolju u doba Justinijana. U Konstantinopolju je Pojas, prema knjizi, učinio mnoga čuda, među kojima se posebno navodi isceljenje Zoje, supruge cara Lava VI Mudrog, koja je bila mučena nečistim duhom. Kada je patrijarh položio Sveti Pojas na nju, ona se odmah oslobodila mučenja. U znak zahvalnosti, ukrasila je Pojas zlatnom niti.

Tu je i sudbina Pojasa posle latinskog osvajanja Konstantinopolja 1204. godine. Deo svetinje je odnet na Zapad, ali nije sve izgubljeno. Jedan deo je ostao u Konstantinopolju i, posle ponovnog oslobođenja grada 1261. godine, čuvan je u Vlahernskoj crkvi. Najveći deo koji je sačuvan do danas nalazi se u Vatopedu. Tu je i put preko carskog krsta Konstantina Velikog, u kojem se nalazio i delić Časnog Drveta i delić Pojasa. Taj krst je, posle vojnih sukoba, prešao iz vizantijskih u bugarske, potom u srpske ruke. Knez Lazar ga je darovao Vatopedu, sa natpisom na srpskom koji pominje „neporočni Pojas Prečiste Deve“.

ČUDA U PROŠLOSTI

Bilo je mnogo čuda od Pojasa Majke Božje i u prošlosti.

U Enosu je žena sveštenika tajno odsekla delić Pojasa, posle čega brod sa monasima nije mogao da krene iako je more bilo mirno; tek kada se pokajala i vratila česticu, brod je otplovio. U vreme ustanka 1821. Pojas je nošen na Krit zbog kuge, potom je dospeo na Santorin, gde je otkupljen i vraćen Vatopedu. Godine 1864, kada je u Konstantinopolju harala kolera, bolest je prestala čim je brod sa Pojasom stigao u luku, a u Galati je, po polaganju Pojasa na mrtvog mladića, bilo njegovo vaskrsenje. U Maditu je 1894. najezda skakavaca prestala kada su oblaci skakavaca, silom Pojasa Majke Božje, počeli da padaju u more. Tu su i isceljenja oca Danila Katunakijskog od nefritisa, starca Filoteja Zervakosa od jakih glavobolja, prestanak zaraze u Galacu, Enosu i Didimotiki, izbavljenje sela Neohori od skakavaca i kiša koja je spasla Tasos od suše.

PISMA SVEDOČE

U manastiru Vatopedu se čuvaju pisma konkretnih ljudi, sa datumima, mestima, porodičnim prilikama, nevoljama i ličnim ispovedanjem blagodarnosti. Osnovni motiv jeste da Sveti Pojas Presvete Bogorodice, ili pojasić osveštan na njemu, u živote vernika ulazi u trenutku kada su iscrpljene ljudske mogućnosti: lekari su dali nepovoljne prognoze, bračni parovi su prošli duga lečenja od neplodnosti, bolesnici su već izgubili snagu, a porodice su se našle u stanju teskobe i očajanja.

Tu je, recimo, svedočanstvo Atanasije iz Patre, koja piše da su ona i suprug osam godina pokušavali da dobiju dete, da je prošla lečenja i dva pokušaja veštačke oplodnje, ali bez uspeha. Posle saveta duhovnika da potraži pojasić osveštan na Časnom Pojasu Bogorodice, uspela je da ga dobije i stavila ga je 23. decembra 1995. Prema njenom pismu, začela je 19. januara 1996. i u trenutku pisanja bila je u trećem mesecu trudnoće.

Zatim dolazi pismo Georgija Stafasa iz Atine o rođenju drugog deteta. On najpre pominje prvo dete, koje je tokom trudnoće bilo u nepravilnom položaju, ali je, kako kaže, zahvaljujući neprestanim molitvama Presvetoj ipak rođeno prirodnim putem. Kada su on i supruga poželeli drugo dete, došlo je do spontanog pobačaja u prvom mesecu. Posle tog udarca odlučili su da pomoć zatraže od Bogorodice. Stafas je otišao u Vatoped, molio se, doneo pojasić, a supruga ga je stavila. Već narednog meseca je zatrudnela – trudnoća je proticala normalno, a posle devet meseci rodila je zdravog dečaka. U pismu se naročito ističe unutrašnji mir koji je otac osetio posle molitve u Vatopedu, kao uverenje da će se čudo dogoditi.

U Limasolu na Kipru, Antonis i Georgija kratko javljaju da im je milost Bogorodice pomogla da dobiju dete koje su nazvali Pavle.

BOL U KRSTIMA

Sledi svedočanstvo Dimitrisa Panajotidisa iz Janice, koje nije vezano za neplodnost, nego za bolove u krstima. On opisuje da godinu dana nije mogao normalno da se ispravi, da je išao kod lekara, išao na moleban u hramu, a zatim prilikom posete Vatopedu 24. februara 1996. saznao za pojasić osveštan na Svetom Pojasu Bogorodice. Dva meseca kasnije, kako svedoči, stanje mu se popravilo, mogao je da podiže manje terete bez ranijih jakih bolova i svoju nadu je položio na Bogorodicu.

SPASEN OD METKA

Tu je i dramatičan slučaj policajca Hristosa Petropulosa, koji je u intervjuu novinama „Adesmevtos Tipos“ govorio o pucnjavi tokom gonjenja rumunskog prestupnika. Petropulos je bio ranjen, ali je, pipajući sebe, shvatio da se metak spljoštio o njegov novčanik. Prema njegovim rečima, u novčaniku je čuvao delić pojasića od Časnog Pojasa i više se od njega nije odvajao.

OSTVARENI SAN

U pismu Konstantina i Elevterije, pod naslovom „San je postao stvarnost“, oni pišu o pokušajima da dobiju potomstvo, a zatim o devetomesečnoj borbi tokom koje je žena sedam meseci provela u postelji. Na kraju, 26. decembra 1997, rodila im se devojčica. Zahvalnost upućuju i manastiru i Bogorodici, naglašavajući da su im iz Vatopeda bili poslati ikona, ulje iz kandila i pojasić.

DVA ČUDA IZ RUMUNIJE

Potom sledi opširnije svedočanstvo Hristine Suligetean iz Rumunije. Ona i suprug Lukijan sedam godina nisu mogli da dobiju dete. Lečenja, različite terapije i odlasci na termalne izvore nisu doneli rezultat. Prema njenom pismu, porodični lekar im je savetovao da se obrate Bogu, jer ljudima nije sve moguće. Isti lekar joj je doneo pojasić iz Vatopeda. Ona ga je stavila sa verom, molila se i, po lekarskoj proceni, zatrudnela u prvim danima nakon što ga je stavila. Rodila je dečaka, Hristijana-Ivana, a lekar je potpisom i pečatom potvrdio njeno svedočenje.

Sledi svedočanstvo Nikuline Glodarenko iz Konstance u Rumuniji, koja opisuje moždani udar svoga supruga Viktora. Posle udara došlo je i do bubrežne slabosti; prebačen je na reanimaciju, a lekari su, prema njenom kazivanju, procenjivali da su mu ostali samo časovi života. U tom trenutku jedan čovek joj je doneo ikonu Bogorodice, pojasić od Svetog Pojasa, grančicu masline i ulje sa Atosa, moleći je da to stavi pod suprugov jastuk. Ona svedoči da je suprug počeo da se vraća svesti, da su analize postepeno postale normalne, da je tromb nestao, i da je za manje od trideset dana posle moždanog udara izašao iz reanimacije na svojim nogama. Ona kaže da joj je taj događaj promenio pogled na svet i učvrstio veru u Boga.

BOLOVI U LEĐIMA

Marija Nikolaidu, šesnaestogodišnja učenica iz Soluna, piše o jakim bolovima u leđima. Ležala je nepokretna u postelji, hitna pomoć ju je odvezla, dobila je dve injekcije, ali bez poboljšanja. NJen brat je posetio Vatoped i doneo pojasić. Kada ga je stavila i pomazala se uljem sa Atosa, prema njenom svedočenju, ozdravila je. Potom moli monahe da joj pošalju još pojaseva, između ostalog za oca koji takođe dugo strada od bolova u krstima. Tako biva: onaj ko je primio pomoć želi da isti blagoslov prenese i drugima.

JAVLJANJE IZ LONDONA

Nedi iz Londona piše da ima tri ćerke i da su sve imale teškoće sa rađanjem. Dve su izgubile prvo dete na početku trudnoće, a trećoj je lekar rekao da će teško dobiti dete. Prema njenom svedočenju, sve tri su nosile pojasiće i rodile dečake. Ona zatim dodaje da je jedan pojasić dala devojci koja nije imala dece i koja je dobila sina posle sedam neuspelih pokušaja. Potom pominje ženu sa Kipra koja je imala rak dojke i, posle dve operacije, ozdravila uz pomoć Svetog Pojasa, kao i izvesnu Andrulu, koja je posle dvadeset pet godina braka zatrudnela u četrdeset četvrtoj godini, ali su joj tokom trudnoće otkrivene četiri izrasline koje su smetale razvoju ploda. Nedi kaže da su se one povukle i da se dete rodilo. Nedi kaže da se pre stavljanja pojasića treba se ispovediti, kao znak smirenja i duhovne pripremljenosti.

DAROVANJE DECE

Ruski bračni par, Ivan i Nataša, posle šest godina pokušaja, dobijaju sina Mihaila uz pomoć pojasića koji im je doneo jedan jeromonah.

Georgije i Lena Hadživangeli iz Kato Lehonije svedoče da su izgubili jedno dete u sedmom, a drugo u trećem mesecu trudnoće, ali da im je Bogorodica potom darovala devojčicu.

Kiriaki Skafida iz Atine piše da je posle pet godina bez dece, jedne izgubljene trudnoće i hormonske terapije, neočekivano dobila pojasić od ispovednika svoje majke. Zatrudnela je, rodila dečaka, a potom javlja da je ponovo trudna, ovoga puta bez lečenja i lekova, osećajući, kako kaže, snagu i sigurnost.

Pisma iz Sidneja, Ilinoisa, Petrupolija i Nikozije šire geografski raspon svedočanstava. Ana iz Sidneja opisuje da je posle operacije na mozgu još od detinjstva živela pod lekarskom kontrolom i da je znala da ne može lako zatrudneti; posle više neuspelih pokušaja lečenja, stavila je pojasić Majke Božje i ostala u blagoslovenom stanju. Mila iz Ilinoisa opisuje tri pobačaja i medicinsko objašnjenje da njen organizam trudnoću doživljava kao infekciju – pojasak je nosila pre začeća, tokom trudnoće i na porođaju, posle čega je rodila Andreja-Petra. Vasiliki iz Petrupolija javlja da posle osam godina braka očekuje blizance, a Elena Jaluru iz Nikozije piše da je, noseći pojasić, zatrudnela i rodila trojke.

DRAGOCENA SVEDOČENJA

Iz Limasola dolazi još jedno pismo o bračnom paru koji je trošio mnogo novca na lekare, ali bez rezultata – pojasić je najpre zaboravljen u fioci, a kada ga je žena ipak stavila i počela da se moli, ubrzo je saznala da je trudna.

Iz Beograda, iz bogoslovskog učilišta Srpske Pravoslavne Crkve, stiže molba za jedan srpski bračni par lekara koji ima teškoće sa začećem – pisac pisma dodaje da je i sam primio taj blagoslov, jer mu se posle nošenja pojaska rodio sin na praznik Uspenja Presvete Bogorodice.

Nikolaj Mihas svedoči da su on i supruga posle osamnaest meseci lečenja bili upućeni na veštačke metode, ali je on otišao na Atos, dobio pojas, molio se i stavljao ga na suprugin stomak dok je spavala. Posle petnaest dana saznali su da je trudna; lekar nije verovao, a kasnije su dobili devojčicu i potom dečaka. Luka Gultas piše da je njegova žena sanjala kako se poklanja Svetom Pojasu, ujutru stavila pojasić i istog dana saznala da je trudna. Slično javlja i Dimitrije Kapopulos: supruga je zatrudnela čim je stavila pojasić, a on traži još jedan za prijateljski bračni par.

U slučaju Ekaterine Koceli, pojas koji je dobila iz Vatopeda nije zadržala za sebe, već ga je dala bliskoj prijateljici koja je godinama pokušavala da začne. Ona je, prema pismu, već u vreme svedočenja bila u šestom mesecu trudnoće i neprestano je proslavljala Bogorodicu.

Odmah zatim dolazi slučaj Ahileasa i Joane, koji za četiri godine braka nisu dobili dete; Joana je imala dva spontana pobačaja, a posle nošenja pojasa, posta, pokajanja i supružničkog uzdržanja, zatrudnela je.

IZLEČENJA

U jednom pismu se pominje snaha koja posle osam godina braka ostaje trudna, ali i dve žene iz jednog sela koje su, kako se kazuje, ozdravile od leukemije.

U Kanadi se beleži svedočanstvo Teofila o čoveku koji je posle operacije raka mozga bio u afaziji i komi, dok su lekari očekivali smrt. Pojasić je stavljen pod njegov jastuk, a sledećeg dana se, prema pismu, probudio, progovorio i počeo da se podiže.

VIŠE SLUČAJEVA MILOSTI MAJKE BOŽJE

Posebno opširno pismo Janisa Hadžopulosa sabira više različitih slučajeva. On najpre govori o popadiji Nektariji, kćeri njegovog duhovnika, koja dugo nije mogla da dobije dete. Ona i suprug su četrdeset dana postili, čitali moleban i akatist, ispovedili se i pričestili, a potom je ona zatrudnela i rodila sina. Zatim se navodi Dimitrije, komandant mornarice, koji je sa suprugom četiri godine bio bez dece; posle ispovesti, posta, molitve i nošenja dobili su dvoje dece. Treći primer u istom pismu odnosi se na ženu kardiologa koja je imala tri pobačaja, ali je posle nošenja pojasića zatrudnela i rodila devojčicu. Četvrti primer govori o Georgiju i Panajoti, nastavnicima iz Halkide, koji su posle sedam godina braka i bezdetnosti dobili trudnoću sa trojkama. Lekar je predlagao uklanjanje jednog ploda, ali su roditelji to odbili, jer su decu doživeli kao dar Božiji. Jedno dete je umrlo, a dvoje se rodilo zdravo.

U istom pismu javljaju se i isceljenja koja nisu vezana za rađanje. Jedan čovek ležao je u bolnici u lošem stanju, sa neprekidnim štucanjem koje mu nije dozvoljavalo da jede ni govori; pripremali su ga za operaciju. Kada mu je u usta stavljeno ulje sa ikone Bogorodice, a oko vrata otisak Časnog Pojasa, posle petnaestak minuta osetio se bolje, a sutradan je otpušten iz bolnice. Zatim se pominje Evfrosinija Cimbi, kojoj je ranije zamenjen srčani zalistak i koja se spremala za novu operaciju; nakon što je dobila pojasić, analize su bile dobre i vratila se kući bez operacije. Starica Konstantina Kaculi, koja je zbog osteoporoze i artritisa mesecima koristila invalidska kolica, posle pojasića i ulja počela je da se kreće uz hodalicu. Na kraju se spominje trudnica Ekaterina Lodu, kojoj je oticala plodova voda i detetov život bio ugrožen; nakon pojasića i molebana, isticanje se smanjilo i prestalo.

SAMO PRESVETA BOGORODICA

Argirula Harisuli iz Larise zahvaljuje Bogorodici što joj je pre dvadeset šest meseci podarila zdravu devojčicu, nakon što je iz manastira dobila pojasić.

Antonije Loizidis iz Larnake piše da je njegova kćer Marija rođena samo zahvaljujući čudu: on i supruga su četiri godine pokušavali da začnu, prošli analize i operacije, a jedan lekar im je rekao da im samo čudo može pomoći. Kada im je prijatelj doneo pojasić, supruga je posle mesec i po zatrudnela. Lekar koji je isključivao prirodnu trudnoću, prema pismu, priznao je da je Bogorodica učinila čudo.

LEČENJE OD RAKA

Potom se pojavljuje slučaj Niki Papandreu, koja je dve godine bolovala od retkog oblika raka. Tokom posebno teške zime bila je prikovana za postelju, sa jakim bolovima. Kada je Časni Pojas donet u Kastoriju, njena kćerka joj je donela ikonicu i pojasić. Iako je bila u bolovima, ustala je i celivala ikonu, osećajući kao da je sama Bogorodica ušla u njenu sobu. Lekar joj je savetovao ortopedski pojas i ležanje, ali je ona rekla da će nositi pojas Bogorodice. Posle dvadeset dana, prema pismu, bolovi su prošli i ona je počela da se oporavlja.

NOVI ŽIVOTI

Pavlos Pavlu iz Larnake piše o Steliosu i Vaso, koji su deset godina bili bez dece. Posle pojasića, ispovesti, posta i pričešća, Vaso je zatrudnela.

Zatim jedna žena svedoči da je posle tri godine bezuspešnih pokušaja, operacija i bolnih procedura, neočekivano zatrudnela bez medicinske pomoći, pošto je stavila traku Časnog Pojasa koju je njen muž doneo sa Svete Gore. Obećala je da će kćer nazvati Marija u znak blagodarnosti Bogorodici.

Otac Dimitrije Zuzjas iz hrama Svetog Nikolaja šalje izveštaj o četiri žene koje su dobile decu pomoću pojasa. Joana Vasilojanopulu rodila je sina i kćer, iako su lekari isključivali mogućnost začeća. Dimitra Ciligiri začela je prirodnim putem posle više neuspelih veštačkih oplodnji. Konstantina Denezi rodila je kćer u zrelijim godinama. Evangelija Husala, u četrdesetoj godini, posle brojnih neuspelih pokušaja veštačke oplodnje, bila je, zahvaljujući Majci Božjoj, u šestom mesecu trudnoće sa blizancima.

LEKARKA DUŠA I TELA

U pismu Panajotisa Frangelakisa pominje se njegova rođaka Hristina, koja je imala tešku zloćudnu izraslinu i za koju lekari nisu davali nadu. Posle zastupništva Bogorodice, Svetog Pojasa koji je nosila i molitvi vatopedskih monaha, tumor se, prema pismu, smanjio na minimalne razmere. Lekar Hristos Nikolau, sa druge strane, šalje pozdrave svog kolege, čije je dete prethodne godine bilo čudesno isceljeno nakon što je detinja odeća bila prineta Časnom Pojasu u manastiru.

MILOST PREČISTE BOGOMAJKE

Slede svedočanstva Nikolete Tavrili i Panajote Luke iz Lemesosa. Nikoleta piše da pet godina nije mogla da začne, ali da je sa mužem molila Bogorodicu. Jedna vernica dala joj je pojasić – posle pokajanja, molitve i pričešća, na Blagovesti je saznala da je trudna. Ona i suprug posvećuju dete Presvetoj Bogorodici.

Panajota Luka javlja da je pojasić koji je dobila iz manastira dala prijateljici, koja je zatrudnela, a zatim moli da i njoj bude poslat jedan, uz obećanje da će se moliti, ispovedati i postiti.

Dimitra Pandeli iz Soluna svedoči da je posle prvog sina imala pet spontanih pobačaja, ali je nastavila da se moli. Kada je dobila pojasić, zatrudnela je i rodila zdravo dete.

Marija Geka iz Melitija u Florini piše da je četiri godine bila u braku bez trudnoće. Tri godine je, kako kaže, usrdno molila Majku Božju, išla na molebane, postila i pričešćivala se, ali bez rezultata. Kada joj je rođak sa Svete Gore doneo pojasić, stavila ga je i posle tri meseca zatrudnela. Rodila je zdravu devojčicu Hristinu i sada, kako piše, proslavlja Bogorodicu kao „našu zajedničku majku“. Nikolaos Sakalakis iz Volosa piše o sestričini Mariji Kapodistriji, koja pet godina nije mogla da začne, ali je, pošto joj je dao pojasić, odmah zatrudnela i rodila sina.

SA FLORIDE

Jedno svedočanstvo, koje prenosi Panajotis Kalas sa Floride, uvodi dva teška slučaja iz Amerike. U prvom, trudnica je imala rak. Lekari su hteli da uklone tumor, ali bi time izgubila dete; ako bi čekala deveti mesec, mogla je sama da umre. NJen otac dobio je pojasić, ulje od vatopedskih čudotvornih ikona i vatopedsku ikonu Bogorodice Svecarice, koja leči od raka. Ona je stavila traku oko ruke, pomazala stomak uljem i nosila ikonu. Dete se rodilo zdravo, a tumor je nestao bez operacije. U drugom slučaju, čovek sa rakom jetre bio je bez nade, sa načetim unutrašnjim organima – kada je u bolnicu stigla čestica pojasića, njegovo stanje se popravilo, a kasnije se vratio kući.

Otac Epifanije Hadžijagu iz Florine beleži događaj u bolnici kada je tamo donet Časni Pojas. Sokrat Okucidis, bolestan od raka u poslednjoj fazi, bio je potpuno prikovan za postelju. Kada je Pojas unet u njegovu sobu, on je sam ustao, otišao do toaleta i vratio se, pred začuđenim medicinskim sestrama. Istovremeno pominje da je Časni Pojas u bolnici posebno blagouhao, a jedna žena je svedočila da su joj prestali bolovi kada mu se poklonila.

„TO ŠTO NOSIŠ, SPASLO TE JE“

Kostas Kakopsitos piše o rođaku koji je imao retku, neizlečivu bolest zbog koje je sve što bi pojeo odmah izbacivao i bio slab i u bolovima; posle pojasa, kako kaže, ozdravio je i sada jede sve.

Stavrula Ilijadu, koja je zatrudnela posle poklonjenja Časnom Pojasu, opisuje težak porođaj i opasne komplikacije posle rođenja sina. U bolnici je profesor, prema njenom svedočenju, rekao: „To što nosiš, spaslo te je.“ Ona je posle oporavka otišla na pokloničko putovanje da zablagodari Bogorodici.

Teofan i Irina Survinu svedoče da je njihov sin, rođen posle tri pobačaja, dar Prestve Majke Božje. Već su započeli postupak usvajanja, ali im je starac Pajsije Svetogorac preko bake poručio da ne nastavljaju, jer će dobiti svoje dete. Oni su koristili pojasić i dobili sina, ali kažu da je najveći dar bio prelazak od bezbožja ka Bogu. Terentija iz Nikozije piše da je posle dugih bezuspešnih pokušaja, bez medicinske pomoći u tom trenutku, zatrudnela odmah nakon što je dobila traku Bogorodičinog Pojasa. Nikos i Lena Guraru javljaju da je Lena trudna, a pismo opisuje kako je majka svih devet meseci nosila traku Časnog Pojasa i molila se do samog porođaja.

POKROV OD ZAČEĆA

Pored uobičajenih pisama supružnika i srodnika, javljaju se i svedočanstva pisana u neobičnoj, gotovo porodično-intimnoj formi. Takvo je pismo napisano kao da se obraća novorođeno dete, staro svega dvadeset dana. Roditelji u njegovo ime zahvaljuju Bogorodici što je, kako kažu, slušala njihove molitve „od samog trenutka začeća“, tokom svih devet meseci trudnoće i u času rođenja. Majka je sve vreme nosila lenticu Časnog Pojasa oko krsta, a u poslednjim mesecima trudnoće molila se na brojanicu koju je otac dobio kao blagoslov na Svetoj Gori. Posebno se naglašava da se molitva nastavila i u porodilištu, ujutru 9. decembra 2003. godine.

Sledeće svedočanstvo, koje prenosi Kirijakos Rogokos, pokazuje kako se blagoslov prenosi preko drugih ljudi. Po povratku sa Svete Gore, njegova supruga dala je pojasić jednoj ženi koja ga je stavila, postila četrdeset dana i pričestila se. Već sledećeg dana lekar joj je saopštio da je trudna četrdeset dana. Pisac zaključuje da se ne može opisati sreća koju je Bogorodica podarila tom bračnom paru. Odmah zatim sledi svedočanstvo Valerija Kirlija iz gagauskog sela u Moldaviji: žena koja dvadeset pet godina braka nije mogla da začne, nakon što je dobila pojasak osveštan na Časnom Pojasu, zatrudnela je i u četrdeset drugoj godini rodila dete.

SA RAZNIH STRANA

U svedočanstvu Stefana Maridakisa naglašava se odgovornost onoga ko dobije pojasić: njemu je otac Pajsije dao pojas sa uputstvom da ga preda onome kome je zaista potreban. On ga je po povratku u Stilidu dao bezdetnom bračnom paru koji je pet ili šest godina bio u braku. Posle toga je Elena zatrudnela i rodila zdravog dečaka.

Ubrzo zatim sledi kratko pismo Konstantina Dzuramanisa iz Patre. On piše da je nekoliko meseci ranije posetio Vatoped i da je preko pojasa koji je dobio u manastiru Bogorodica učinila čudo: njegova rođaka, koja dugo nije imala dece, zatrudnela je.

Potom dolazi svedočanstvo iz Gruzije, koje šalje Kaha Tvildijani. On i supruga Šušaniki bili su u braku dve godine; taj period nije bio dug, ali ih je duboko žalostilo što nemaju dece. Rab Božiji Vahtang doneo im je pojas iz manastira, Šušaniki ga nije skidala, i posle četrdeset dana je zatrudnela. Pismo kaže da supružnici blagodare Gospodu, Bogorodici i monasima za „blagoslov nebesa“.

SA KIPRA I KRITA

Sa Kipra stiže pismo Andreja Matfeua, koji je u junu zamolio monahe da se pomole da on i supruga dobiju decu. Istog meseca dobili su trakicu Časnog Pojasa, a već kroz nekoliko dana saznali su radosnu vest: supruga je bila trudna i nosila blizance.

Zatim sledi pismo Mirto Lidaki sa Krita, koje je posebno zanimljivo jer se u njemu čudo događa pre nego što pojasić fizički stigne. Ona i suprug Hristo bili su tri i po godine u braku i jako su želeli dete. Majka joj je u jednom manastiru čula za Časni Pojas, pa je Mirto zatražila da joj se pošalje. Mesec dana kasnije lekar joj je rekao da je trudna. Kada se vratila kući i blagodarila Bogorodici, stiglo je i pismo sa pojasom.

DUGI PUT KA BLAGOSLOVU

Jedno od najdramatičnijih porodičnih svedočanstava jeste pismo Georgija Maljetakisa i Kaliopi Dakumedzaki iz Irakliona. Oni opisuju dug put kroz lečenje, operacije, analize, lekove, troškove, nadu, bol, gorčinu, suze, tugu, gnev, ali i upornost i strpljenje. Posle deset godina braka, preko jedne lokalne čudotvorne ikone Bogorodice, dobili su prvo dete, sina. Godinama kasnije ponovo su želeli dete, a njihov sin je neprestano govorio da čeka „bratića“. Prijatelj iz Soluna poslao im je pojasić osvećen na Časnom Pojasu u Vatopedu. Lekar je, prema pismu, rekao: „Od sada pa nadalje samo Bog.“ Oni svedoče da se čudo dogodilo i to kao „dvostruka radost“: posle sedam godina dobili su dve devojčice bliznakinje.

Sledi svedočanstvo Partenopi i Save iz Lemesosa. Ona piše da je pre rođenja dece imala dva spontana pobačaja. Tokom prve trudnoće nosila je pojas iz manastira Uspenja Presvete Bogorodice, Panagije Malevi, i rodila prvo dete. U sledeće dve trudnoće nosila je pojas osveštan na svetovatopedskom Pojasu Bogorodice, koji joj je doneo brat. Iako su postojale komplikacije, rodila je još dvoje dece.

SIMPTOMI SU PROŠLI

Pismo Elizavete iz Kavale pomera pažnju sa bezdetnosti na zdravstvenu tegobu. Ona je dva ili tri meseca imala probleme i dobila različite medicinske savete i terapije. Zbog brojnih mogućih neželjenih dejstava lekova bila je zbunjena i uznemirena. Posle službe Akatista Bogorodici odlučila je da nekoliko dana ne uzima lekove, nego da oko vrata stavi blagosloveni pojas iz Vatopeda. Pomolila se, celivala ga i vezala na vrat. U subotu su, kako svedoči, simptomi prošli, a u nedelju je bila potpuno zdrava. Kada ju je snaha pitala da li je pila lekove, odgovorila je da nije uzela ništa.

Marija Maljaru iz Evbeje piše da je njen suprug imao ranu na grudima koja je pretila da postane rak, ali da se posle nošćenja pojasića osetio veoma dobro. Fomaji Galatidu moli da joj se pošalje još jedan pojas za bezdetan bračni par, jer je ona sama nosila pojas i Bogorodica ju je blagoslovila zdravim dečakom koji će uskoro napuniti tri godine.

NEMA NADE? IMA NADE!

Tu je i svedočanstvo pripada Nikolaju Janopulosu iz Patre. On je kao dvadesettrogodišnjak preživeo tešku saobraćajnu nesreću: imao je peritonitis, prelom vilice i potkolenice, kao i paralizu nerva leve noge. Lekari su govorili da nema nade da će ponovo hodati. Posle dve godine bez poboljšanja, u snu je video Časni Pojas kako se spušta sa neba i obavija njegovu paralizovanu nogu. Zbog tog sna je zamolio lekara da ipak izvrši operaciju. Posle operacije, prilikom zamene gipsa, lekar je dodirnuo stopalo i Nikolaj je osetio da može da ga pokrene. Lekari su, prema pismu, zanemeli, a on je ustao iz postelje i prohodao posle godinu i po paralize. Lekar mu je rekao: „Vera tvoja spasla te je.“

Sledeći zapis, Vasilija Gulasa, govori o bolovima u kičmi. On je imao diskus hernije na tri pršljena i naprslinu na disku; jedina ponuđena mogućnost bila je operacija, sa rizikom da ostane prikovan za postelju. Zbog stalnih bolova nije smeo da se saginje, trči niti podiže teret. Kolega mu je iz Vatopeda doneo trakicu osveštanu na Časnom Pojasu, i od kada ga je nosio, kako piše, više ga ništa nije mučilo. Zbog toga je došao u Vatoped da se pokloni Pojasu i zablagodari Bogorodici.

Simeon Slatinis iz Edese svedoči o arteriovenskoj malformaciji karotidne arterije, zbog koje mu je desna strana lica bila izobličena tumorom. Kada je Časni Pojas donet u Edesu, dotakao ga je bolnim mestom i zamolio Bogorodicu: „Ako hoćeš, učini čudo“. Posle toga je osetio grčenje i olakšanje, oko mu se otvorilo, otok se smanjio, a on kaže da se nije promenila samo bolest, nego i on kao čovek. Arhimandrit Pantelejmon Karalazos zatim beleži da je tokom boravka Pojasa u Edesi više od 40.000 ljudi došlo na poklonjenje. Doroteja Armenaki, skoro godinu dana prikovana za postelju zbog problema sa krstima, ustala je i prohodala, a devojčica Marija, koja od najranijeg detinjstva nije mogla mirno da spava, posle osenjivanja Svetim Pojasom počela je da zaspiva sama i da spava mirno cele noći.

BLAGOSLOVENA DECA

Supružnici Jovan Papadopulos i Nikoleta Kiriu pišu da im je prijatelj, oficir obalske straže Joanis Mandas, posle posete Svetoj Gori doneo pojasić od Svetog Pojasa Presvete Bogorodice. Oni su prethodno prošli pet pokušaja veštačke oplodnje, ali bez uspeha. Na praznik Svetog arhangela Mihaila, prema njihovom pismu, „savršilo se čudo“: pregled je pokazao pozitivan rezultat.

Odmah potom sledi svedočanstvo Sofije i Joanisa Kampuri. Sofija je želela drugo dete, a kada je čula da će u njihovu crkvu biti donet Sveti Pojas, otišla je, stavila pojasić i izgovorila molbu: „Neka se i sa mnom dogodi čudo, Presveta Bogorodice moja.“ Posle izvesnog vremena zatrudnela je. Trudnoća je bila teška, dete je rođeno posle šest meseci i dva meseca je bilo u inkubatoru, ali su roditelji na kraju pisali da sada u naručju drže malog Georgija i sa nadom gledaju u budućnost.

Pela i David Joselijani iz gruzijskog glavnog grada Tbilisija pišu da su dve trudnoće završile prekidom, jer je plod već u prvom mesecu bio mrtav. U trećoj trudnoći neko im je doneo vatopedski pojas – Pela ga je nosila sve vreme, trudnoća je prošla mirno i na Vaznesenje im se rodio sin Konstantin.

NEMA RAZLOGA ZA BRIGU

Zapis pod naslovom „Mene je umalo ostavila hrabrost“, pripada ženi iz Hanje na Kritu. Ona opisuje da je, posle smrti muža, počela njena „Golgota“: javio se bol i tumor na grudima, morala je hitno da se operiše, a zatim da prolazi kroz lečenje, zračenje i hemioterapiju. Lečenje je trajalo osam meseci i bilo je, kako piše, teško i telesno i duševno. Kada je dobila pojas Svetog Pojasa od oca Gedeona, stavila ga je, osetila da joj se hrabrost vraća i da bolovi popuštaju. Kada je završila lečenje, lekar joj je rekao da nema razloga za brigu. U istom svedočanstvu pominje Angeliku Gaspari, bolesnicu kojoj lekari nisu davali nadu, ali koja se, noseći pojas, osećala dobro.

Knjiga odmah zatim donosi svedočanstvo Joane Zurdi sa Rodosa, koja je imala rak materice. Ona je pojas nosila pre i posle operacije; operacija je prošla uspešno, oporavak je bio dobar i nije bilo potrebno dalje lečenje zračenjem ili hemioterapijom. Potom je isti pojas dala prijateljici koja dugo nije imala dece, a ona je rodila.

Dimitrije Jovas piše o porodičnom čudu koje se dogodilo njegovom tastu, Georgiju Papastojanudisu. Lekari su mu postavili dijagnozu agresivnog raka bubrega i davali mu najviše osam meseci života. Dimitrije mu je dao pojas Presvete Bogorodice, a u trenutku pisanja svedoči da „od bolesti nije ostalo ni traga“. Tast je imao sedamdeset šest godina i, kako pismo navodi, radio je dvanaest sati dnevno. Lekar je rekao: „On ima svetog pokrovitelja.“

BLAGODARI PRESVETOJ BOGORODICI

Potom sledi pismo Georgija Gikasa iz Kifisije, koji je tražio blagoslov za kćer Vasiliki i zeta Georgija. Lekari su im govorili da postoji samo mala medicinska mogućnost da dobiju dete, jer Vasiliki nije mogla prirodno da zatrudni. Manastir im je poslao pamučni pojas sa uputstvima, a posle molitve i posta, njihova kćer rodila je blizance, dečaka i devojčicu.

Pismo Hrisi Papadimitriu sa Kipra je još jedno svedočenje. Ona je u crkvi srela nepoznatu ženu koja je plakala jer njena kći nije mogla da rodi, iako je išla mnogim lekarima. Hrisi joj je dala česticu Pojasa i rekla da se njena kći sa verom pomoli. Kada su se posle nekoliko meseci ponovo srele, žena joj je zahvaljivala, jer je njena kći bila u šestom mesecu trudnoće. Hrisi joj je odgovorila: „Presvetoj Bogorodici blagodari, a ne meni.“

ČUDA IZ KOLUMBIJE

Posebno mesto zauzima svedočanstvo oca Serafima iz Kolumbije, sveštenika hrama Svetog Dimitrija u Kukuti. On opisuje dva čuda. Prvo se dogodilo bračnom paru Jefremu i Mariji u Bogoti. Marija dugo nije mogla da zatrudni, a lekar je isključivao tu mogućnost. Otac Serafim ih je tri puta pitao da li veruju u čuda; kada su tri puta odgovorili potvrdno, dao je Mariji pojas i rekao joj da ga stavi oko stomaka. Posle dva meseca je zatrudnela i kasnije rodila devojčicu Saru. Drugo čudo odnosi se na Adrijanu Velaskes,  ženu iz Kukute, što se spremala da se krsti, a koja je došla u crkvu plačući, jer joj je rečeno da ima rak jajnika i da mora na operaciju. Otac Serafim joj je, posle istog trostrukog pitanja o veri, dao pojas. Posle petnaest dana imala je krvarenje sa ugrušcima; lekar je potom ustanovio da raka više nema.

DAROVI KIPRANIMA

Hristos Kasianidis piše da se posle venčanja 2002. sa suprugom preselio na Kipar. Meseci su prolazili, ali supruga nije ostajala trudna; u očajanju su, kako kaže, prolili mnogo suza. Jedan prijatelj im je dao trakicu osveštanu od Časnog Pojasa Bogorodice i supruga je odmah zatrudnela. Noć pre nego što su saznali za trudnoću, njegov otac je u snu video Djevu Mariju kako mu pokazuje devojčicu – kasnije su saznali da očekuju devojčicu.

Posle toga dolazi pismo Egli Makri iz Nikozije. Ona je posle operacije raka dojke čekala rezultate analiza iz Engleske. Kada joj je svastika donela pojas, vezala ga je oko sebe. Te večeri je u snu videla ženu sa belom maramom koja joj je rekla: „Došla sam k tebi, ne boj se, ozdravićeš.“ Ona je shvatila da je to bila Bogorodica. Kada je otišla onkologu, rečeno joj je da nema metastaza i da ne treba da se plaši.

POSLE ŠESNAEST GODINA

U svedočanstvu Mihaila i Evfimije Papastamu opisan je brak dug šesnaest godina. U početku je supruga tri puta ostajala trudna, ali je svaki put došlo do spontanog pobačaja. Potom, tokom deset godina, ni savremene medicinske metode nisu pomogle. Mihail je u avgustu došao u Vatoped kao poklonik, celivao Sveti Pojas, nad njim je pročitana molitva, a zatim je dobio pojasić za suprugu. U istom mesecu, prema pismu, dogodilo se dugo očekivano začeće. U kasnijem pismu javili su manastiru da se 25. marta 2006. rodila Marija-Ana.

ČUDA U RUMUNIJI

Mnoga su čuda bila i u Rumuniji. U Aleksandriji, dvanaestogodišnji Andrej, koji je četiri godine patio od straha od demona, posle nošenja pojasa mogao je da ostane sam kod kuće. U Bukureštu, Julijani Mihalea piše da ona i majka stavljaju česticu pojasa na čelo pre izlaska iz kuće; majka je pala niz stepenice sa četvrtog na treći sprat, ali nije imala ni uganuće, a Julijanine izrasline na licu su nestale. Dobra Vojku svedoči da je nepokretni suprug, kome je stavila pojasić oko vrata, prvi put mirno spavao celu noć, bez vike. Livija Toader stavila je pojasak na glavu psihički bolesne majke, koja je imala napade, i ona se osetila bolje. Elena Ifrim piše da je njenu kćer, koja je nosila pojas, udario auto, ali je čudesno preživela.

Rumunska svedočanstva nastavljaju se nizom različitih isceljenja i izbavljenja. Lilijana Jonesku pominje bolesnike sa multiplom sklerozom, leukemijom i rakom koji su doživeli čudo. Margarita Visinesku nosila je pojas tokom operacije bubrega i ciste jajnika, a lekari su se čudili brzom oporavku. Paraskeva Ardelean stavila je pojas paralizovanom suprugu, koji je počeo bolje da govori. Marinela Bekeš piše da su joj se smanjili zdravstveni problemi, ali i da je stekla mir u duši i bolje odnose na poslu. Pavlina Dziosu svedoči da je njena kći Violeta posle dva meseca kome došla sebi i počela da se kreće. Marija Obodzeanu piše da je mali komad pojasa spasao njenog muža posle moždanog udara, a Marija Dubrava da su joj ulje, ikonice i pojas pomogli u lečenju i uklanjanju tumora mozga.

Posebno su snažna rumunska svedočanstva o trudnicama i obolelima od raka. Jedna majka piše da je njena kći Ilijana, u tridesetoj godini, imala tešku trudnoću sa toksikozom, a lekari su tražili prekid trudnoće. Kada je dobila pojas i nosila ga, stanje se popravilo, počela je da jede, pričestila se i rodila zdravu devojčicu. Julijana Kornilija Ardeleanu piše da je, kada je dobila kovertu sa ikonama i trakicom osveštanom na vatopedskoj svetinji, odmah stavila pojas i sutradan joj je prošla bolest od koje je patila četiri godine. Ana Garkolak, koja je osamnaest godina bolovala od raka, imala tri operacije, hemioterapiju i predstojeće uklanjanje prsta, nije uspela da vidi Sveti Pojas kada je donet u njen grad, ali je molila da makar prođe ulicom kojom će biti pronet. Kada je otišla na operaciju, više nije imala ni rak ni bolove. Varvara German piše da je tetki Narkisi, oboleloj od raka i krvarenja, stavila trakicu od Svetog Pojasa; posle četrdeset dana rezultati biopsije bili su negativni.

ČUDO U MEKSIKU

Svedočanstvo stiže i preko oca Atinagore, arhimandrita poreklom iz Kolumbije, koji služi u Mitropoliji Meksika. On priča o ženi srpskog porekla koja živi u Meksiku i ima osamnaestogodišnjeg sina. Posle nesreće, sin je bio paralizovan i nije mogao da govori. Lekari su smatrali da je potrebna operacija, ali je postojala opasnost da se stanje pogorša. Majka je otišla u grčki pravoslavni hram, gde su joj sveštenici dali pojasić osveštan na Svetom Pojasu. Kada ga je stavila na bolesno dete, stanje se najpre pogoršalo i dečak je prebačen u bolnicu. Sledećeg dana je progovorio i rekao: „Mama, hoću da jedem.“ Dan kasnije pokrenuo je prste na nogama; za manje od nedelju dana hodao je uz štap, a za mesec dana samostalno. Posle toga se krstio kao pravoslavac.

JOŠ ČUDA

U jednom pismu se javlja da je unuka starice Sofije Liaku rodila devojčicu posle dobijanja pojaska.

Zoja Friderikaki iz Halkidikija piše da je posle operacije jajnika nosila pojasak četrdeset dana i zatrudnela.

Marija sa Rodosa svedoči da je osam godina imala probleme sa crevima i krvarenja, a da su krvarenja prestala od trenutka kada je stavila pojasak posle poklonjenja Svetom Pojasu na Rodosu.

Manastir Kastrica kod Janjine javlja o više žena koje su, posle nošenja pojasića, zatrudnele nakon godina bezdetnosti i pobačaja.

U svedočanstvu Spanosa Sofianosa, kći je imala problem na porođaju jer dete nije bilo pravilno postavljeno; pojasić je dobijen neočekivano u hramu Svetog Nektarija, lekar se prekrstio i rekao: „Ne bojte se, sve će biti u redu“, a ona je rodila zdravog dečaka.

Ikaros Petridis, poklonik iz Kipra, opisuje isceljenje od jake bubrežne tegobe posle poklonjenja Časnom Pojasu; kada su kasniji snimci pokazali da kamena nema, lekar je rekao da je „najverovatnije došlo do greške“.

Iz Kardice dolazi svedočanstvo o bračnom paru koji je, posle pojaska, posta, molitve i vere, dobio sina Atanasija.

Evangelos Kicios opisuje da je njegovoj supruzi Nikoleti, posle psihičkog šoka, ciklus bio prekinut osamnaest meseci; nakon pojasa, posta, molitve, ispovesti i pričešća, menstruacija se vratila u normalu.

Kaliopi Petraliki iz Soluna piše da je posle dve godine braka i brojnih pokušaja zatrudnela blagodareći lenti Svetog Pojasa.

Dimitrije Puciakas iz Larise svedoči da njegova supruga Tomaida nije mogla da zadrži plod, ali je posle ispovesti, pričešća i pojaska zatrudnela i rodila kćer Mariju. Marija Hadžisava iz Limasola piše da je njena sestričina deset godina čekala čudo, a zatim, uz pomoć pojasa Presvete Bogorodice, zatrudnela i rodila zdravog dečaka.

ČUDO U LARISI

Tu je i svedočanstvo koje govori o Nikolaju Foliotisu iz Larise. NJegova supruga je tokom šest godina imala ozbiljne probleme sa trudnoćama: šest trudnoća završilo se pobačajem u samom početku. Posle Nikolajevog poklonjenja Časnom Pojasu u Vatopedu i nakon što je supruga počela da nosi pojas koji je on dobio kao blagoslov, ona je zatrudnela. Iako je u početku bilo problema, rodila se zdrava devojčica Angeliki. Kada je Nikolaj kasnije ponovo boravio u manastiru, ispunjavajući zavet Bogorodici, po povratku je saznao da je supruga ponovo trudna, a trudnoća je tekla normalno, što on, s obzirom na prethodne spontane pobačaje, opisuje kao medicinski „nemoguće“.

ČUDO U NIKOZIJI

Sledi kratko svedočanstvo Marine iz Nikozije. Ona i suprug godinu dana nisu mogli da dobiju dete. Posle molitava atonskih staraca, nošenja Pojasa Bogorodice, svakodnevnog pomazivanja svetim uljem, molitve i ispovesti, ona je posle dve nedelje saznala da je trudna.

SPASENA OD PARALIZE

Odmah zatim dolazi svedočanstvo Elene Frangije iz Atine, koja je bolovala od uklještenja diskova i skolioze kičme. Lekari su joj, prema njenom pismu, govorili da joj preti paraliza, ali ona svedoči da, otkako je stavila pojasak Svetog Pojasa, skoro godinu dana nije koristila ni lekove protiv bolova, ni masti za krsta. NJena formulacija je jasna: blagodat Boga i Presvete Deve „drži me na nogama“.

POMOĆ INOSLAVNIMA:  ČARLI IZ KANADE

Sveti, posle usnuća, ulaze u Božiju slavu i svojom ljubavlju obuhvataju sve ljude, naročito stradalnike. Iako je oboženje moguće samo u krilu Pravoslavne Crkve, telo nepravoslavnog čoveka može biti isceljeno. Kao primer se navodi Kanađanin Čarli, rimokatolik i član posade grčke jahte „Rio Rita“. On je u Vatopedu saznao za čuda Časnog Pojasa i rekao monahu da on i supruga Nikoleta deset godina nisu mogli da dobiju dete. Monah je malo oklevao da mu da pojas, ali ga je ipak poverio Bogorodičinoj materinskoj brizi. Naredne godine Čarli se vratio u manastir i javio da im se rodila kćer Frida.

OPET KIPAR

Georgije Georgiu sa Kipra javlja da je njegova sestra Hristijana Petru, pomoću molitava i blagodati Časnog Pojasa, na Blagovesti rodila zdravu devojčicu, nazvanu Marija.

PISMO IZ MOSKVE

Sledi pismo iz Moskve, od matuške Elene i jereja Jovana Kudrjavceva. Pet godina nisu mogli da imaju dete; medicinska ispitivanja i lečenje nisu pomogli, a lekari su im rekli: „sve ostalo zavisi od Boga“. Protojerej Arkadije Šatov doneo je iz Vatopeda lenticu Časnog Pojasa, koju je Elena nosila u Velikom postu 2001. Istovremeno su čitali akatist svetim Joakimu i Ani, a zatim su se poklanjali u ruskim svetinjama. U septembru je zatrudnela, a 22. aprila 2002. rodila je Serafima.

POŠTOVALI SAVET, I DOBLI DETE

Potom se pojavljuje svedočanstvo Sofije LJaku, preneto preko Marije Kapsali, u kojem se zahvaljuje Bogorodici jer je njena unuka rodila devojčicu. Sličnu liniju nastavlja pismo Dimitrija i Evstatije Kostarelu. Oni su se venčali 1999. i nisu mogli da dobiju dete, mada su medicinski nalazi pokazivali da su oboje zdravi. Prva trudnoća završila se gubitkom ploda, zatim se isto dogodilo i sa drugom. Posle ispovesti i saveta duhovnika nadali su se čudu. Kada je u njihovu seosku crkvu doneta ikona Panagije Mirtidiotise, sveštenik je ženi dao pojasak i rekao: „Pročitaćeš sve što tamo piše i sve ćeš ispuniti.“ Ona i suprug su postili, nosila je pojasak, i posle mesec dana zatrudnela; 18. januara 2004. rodila je devojčicu, kojoj su dali ime Marija.

PRE I POSLE POJASA

Andrej Konstantas sa Kipra piše da je 1996. iz Vatopeda doneo pojasak i da ga je dao snaji svoje sestre. Ona je rodila devojčicu Hristinu, a posle tri godine i dečaka Stefana. Alekos i Marija Mihtopulu svedoče da je njihova kćer rođena blagodareći Časnom Pojasu, a u pismu se izliva osećanje da je dar Božiji toliko velik da ga srce ne može izraziti. U jednom dužem pismu sa Peloponeza, bračni par opisuje kako su posle dve i po godine braka i bolnih pregleda odbili veštačku oplodnju. Kada su dobili česticu pojasa, žena ju je zavezala oko krsta i iste nedelje zatrudnela. Pisac svedoči da je taj događaj bio prekretnica ne samo porodično, nego i duhovno: život su počeli da dele na vreme „pre“ i „posle“ tog blagoslova.

Paraskevi i Joanis Kuza javljaju da su posle brojnih bezuspešnih pokušaja da začnu dobili pojasak iz manastira; žena ga je stavila, pomolila se, i posle deset meseci zatrudnela.

TRUDNICA SA SRČANOM MANOM

U svedočanstvu Marije Evmorfijadu-Papapanajotu, trudnica od detinjstva ima srčanu manu, pa su lekari smatrali trudnoću opasnom po život. Ona je tokom cele trudnoće nosila pojas i čitala Akatist Bogorodici. Pred porođaj je dobila aritmiju i morao je biti urađen carski rez, ali je ostala mirna i puna nade; dete se rodilo zdravo.

DAJTE JOJ IME MARIJA

Pashalija Dermatopulu, udata za Panajotisa Colakisa, takođe govori o molitvi, postu i pojasu. Počela je da posti u Uspenskom postu i nosi trakicu Časnog Pojasa, moleći Bogorodicu Svecaricu za dete. NJena majka je potom sanjala glas Bogorodice koji govori da je Pashalija trudna, da će roditi devojčicu i da joj ime treba biti Marija. Posle devet meseci rodila je zdravu devojčicu.

IZLEČENJE RUKE

Jedan čovek iz Palea Falira svedoči da su mu 1999. ruke bile paralizovane i da nije mogao da stisne šake; lekari i injekcije nisu pomagali. Kada je u Vatopedu iznet Časni Pojas, on se usrdno pomolio Bogorodici i, kako piše, odmah ozdravio: sada mu se ruke „stežu kao klešta“.

LEK OD KOLITISA

Ekaterina Marnieru-Androni opisuje neobično viđenje u kojem joj je Gospođa u crnom, dok je ležala sa tegobama od kolitisa, pažljivo opasala grudi, stomak i bedra širokim pojasom. Posle toga su tegobe nestale i tri godine se nisu vraćale.

ČUDA MNOGOLIKA

U svedočanstvu Aristidisa Svecurisa nestaju nepodnošljivi bolovi u ruci nakon što mu je Marija Maljaru dala pojas. Afanasije Platicas beleži čudo na moru: kada je Časni Pojas trebalo da bude donet u manastir Ksenofont, duvao je jak južni vetar i trajekt nije mogao da pristane. Čim je vojni brod koji je nosio Pojas prišao, bura se smirila. Elena Hariadu iz Londona piše da je tražila papirnu ikonu Bogorodice Utešiteljke, ali je dobila dva pojasića. Godinu dana kasnije obolela je od leukemije. Odbila je operaciju, primala terapiju, stavila pojas i posle drugog meseca osetila poboljšanje, a posle trećeg su simptomi nestali. Drugi pojas dala je bolesniku od raka, koji je posle toga, iako pod hemioterapijom, počeo da odlazi na posao.

LEČENJE OD RAKA PANKREASA

sledi svedočanstvo Jovana Survinua, kome su lekari posle biopsije dijagnostikovali rak pankreasa i davali dva meseca života. On je u Vatopedu celivao ikonu Bogorodice Svecarice i Časni Pojas; na ponovnom pregledu tumor nije nađen. U postskriptumu se dodaje da je preminuo tek posle tri i po godine, mirno, nakon ispovesti i pričešća.

MNOGA ČUDA MNOGIMA

Sofija iz Larise zatrudnela je manje od dvadeset dana nakon što je dobila pojas; Irina Ciraki iz Sidneja, posle dve operacije raka dojke, piše da su lekari rekli da raka više nema; Diamanto Sajtari svedoči da su joj posle dobijanja Časnog Pojasa nestali dugogodišnji bolovi u želucu; Vasiliki Karajani sanja nepoznatog monaha koji joj daje Pojas, a ujutru dobija trakicu od majke jednog vatopedskog monaha i bol u ruci odmah prolazi. Kiriaki Feodoru iz Londona piše da je preživela opasan rak dojke, noseći trakicu Svetog Pojasa i blagodareći Bogorodici i svetom Parteniju.

Jedan otac iz Janjine javlja da je njegova kći, posle dugih godina braka, zatrudnela i rodila dečaka uz pomoć pojasa iz Vatopeda. Episkop Atanasije Jevtić u vatopedskoj trpezariji priča o dečaku Teodoru sa teškim srčanim oboljenjem: lekar Haralampije je u operacionoj sali priložio nit Časnog Pojasa na njegovo srce; operaciona sala se ispunila blagouhanijem, a kada je grudni koš otvoren, „srce je počelo da se obnavlja“, tako da je dalja intervencija postala nepotrebna. Zatim Anastasije Psilos svedoči da je njegova supruga Elefterija, koju je mikrob sprečavao da iznese trudnoću, nosila pojas i rodila sina Stavro-Evstratija. Izmini Kolonija iz Lamije opisuje da joj je tumor u grlu nestao posle pet dana nošenja pojasa, a lekar je kasnije rekao: „Sve je čisto.“ Na kraju, Aleksije i Varvara iz Moskve svedoče da im se posle deset godina braka, kada je supruga stavila osvećenu trakicu Pojasa, rodio sin Sava. Marija Hadžisava sa Kipra opisuje sestričinu Sotirulu koja se posle deset godina braka i neuspešnih lečenja vratila trudna nakon nošenja pojaska; a otac Meline Timson-Kacije piše da je njegova kći, uprkos hormonskim problemima i lekarskom mišljenju da je trudnoća gotovo nemoguća, zatrudnela.

Spiridon Granas priča o svojoj kćeri Evfrosiniji, koja je imala četiri spontana pobačaja i već razmišljala o usvajanju. U noći uoči Uspenja, na Parosu, sanjala je stariju ženu u belom, okruženu svetlošću, koja joj predaje dete i govori da se ne boji. Godinu dana kasnije rodila je zdravu devojčicu i ponavljala: „Ovo dete mi je dala Bogorodica“. Igumanija Makrina iz manastira Panagije Eleuse u Patrama šalje spisak ljudi kojima je, preko čestica Svetog Pojasa, pomognuto u rađanju dece ili u bolesti, naglašavajući da se mnoga čuda zbivaju upravo onda kada je nauka nemoćna.

MEDICINA OD BOGA

Poslednja velika medicinska svedočanstva odnose se na sveštenika Georgija Despotidisa i dečaka Georgija Papistasa. U prvom slučaju, posle operacija raka debelog creva, prva biopsija je ukazivala na metastaze na tri životno važna organa. Sin je zatražio molitve Vatopeda i priložio pojas; posle dva dana lekar je saopštio da rak nije pronađen, a kasnija biopsija je to potvrdila. U drugom, sedmogodišnjem Georgiju je najpre pogrešno sumnjano na peritonitis, zatim ustanovljen teški oblik dijabetesa prvog tipa sa oštećenjem pankreasa. Posle molitve starca Jefrema i odlaska u Vatoped na praznik Časnog Pojasa, nalazi su se normalizovali, pankreas je bio normalne veličine i lučenje insulina čak iznad norme. Porodica piše da je doživela „veliko čudo“.

Marika iz Londona piše da su joj lekari govorili da će imati teškoće sa začećem, ali je uz pomoć Časnog Pojasa dobila sina Janisa i sada nosi pojasak za drugo dete. Ilmana Fulker iz NJujorka piše da je skoro godinu dana ranije molila manastir za molitve da dobije bar jedno dete; dobila je pojas, nosila ga, molila se Bogorodici i u martu 2007. saznala da je trudna. Uprkos upozorenjima lekara zbog godina, rodila je zdravog sina Teodora-Danila, koji je na dan pisanja pisma primio krštenje, miropomazanje i Pričešće. NJena radost, kaže, biće potpuna kada i suprug postane pravoslavan.

Stavros Pirunis svedoči da su on i supruga Elizaveta posle četiri spontana pobačaja i velikih troškova kod lekara bili u očajanju. U Vatopedu mu je starac Jefrem dao trakicu Svetog Pojasa i uverio ga da će dobiti decu. Posle mesec dana supruga je zatrudnela, a kasnije su dobili četvoro dece: Mariju, Leonida, Anu i Despinu. Mihail Joanu svedoči da su on i supruga Nikoleta posle prvog deteta dugo bezuspešno želeli drugo. U Vatopedu je dobio pojas i reči utehe: „Ne brini, ako prosiš sa verom — biće ti dato.“ Po povratku ga je dao supruzi, a posle sedam dana saznali su da je trudna.

UMESTO ZAKLJUČKA

Časni Pojas Bogorodice se u svedočanstvima pojavljuje kao svetinja koja prati ljude u trenucima krajnje telesne, porodične i duhovne nemoći. Čudo je znamenje Božije slave i Bogorodičinog materinskog zastupništva. Najčešći problemi su bezdetnost, opasna trudnoća, rak, bolesti srca, paraliza, leukemija, bolovi, strah, očajanje i duhovno udaljavanje od Crkve. Ali završni smisao nije samo telesno ozdravljenje ili dobijanje deteta. U mnogim svedočanstvima ljudi posle čuda počinju da se ispovedaju, pričešćuju, poste, mole se Bogu, krštavaju decu, odlaze u Vatoped, blagodare Bogorodici i traže molitve za druge. Časni Pojas je svetinja kroz koju se čovekov bol pretvara u molitvu, molitva u blagodarnost, a blagodarnost u povratak Bogu.

Izbor: Iskra